Баук

Ко блуди ноћу, гле, мраком тим?То отац иде и синак с њим;И отац држи синчића свогИ нежно чува од ветра злог.

Ти дршћеш сине, је л’ ти чега стра?— Ох бојим се, бабо, та бојим се ја:Јер ено авет, ено је, гле!— Та нема, сине, нема је…

Хајдемо са мном!… хоћеш знам;Ох шта ћу ћу ти само да дам;Да видиш цвеће, што имам ја,Па шта ће т’ мајка моја да да!

Зар не чујеш, бабо, шта ми вели он?Шта обриче ено мени на поклон —Та дете моје, шта ти збориш то:То ветар тресе грање лиснато!…

Шта, чедо, нећеш, мислиш се зар?И моје ћерке даће ти дар.И учићеш игре, песме у њих ти;Волеће те оне, а и ти ћеш њи!

Видиш оне слике, где је до?Његове, бабо, ћерке су то —Ма сине, сине, та не буди луд;Дрвеће је оно, што ти видиш тад!

Та ти си љубак, стас је диван твој,Па нећеш ли лепо, бићеш силом мој!…Ај не дај ме, бабо, зар не видиш јад?Гле већ ме пон’о, збогом, оче, сад.

И оца туга и брига тре,И жури дому, што може пре;Већ ту су сада, ено дом њин— Ал’ мртав бабу у руку син…