Одјек (Абрашевић)

Одјек— По Хајнеу —Кроз гору коњик хита, лице му сетно, бледо,Мори га туга, мори га вај."3ар нигде да ме прођу жића ми горки дани,"Ил’ у гробу, можда, тек је јаду крај?"А одјек гором јечи:„У гробу тек је крај!...“Затрепта бујно лишће... за облак месец скри се...Славујев јекну глас..."О, небо, где ћу наћи станка и покој души?Да није у гробу спас?“А одјек гором јечи:„У гробу само је спас!...“Топота помног коња кроз лисну густу горуПотмули бруји јек."О, куда сада гредем, да л' на крај света мору,Ил’ тамном гробу већ?“А одјек гором јечи:"Ка тамном гробу већ...“Сенку за сенком јела промнче помни коњиц.Тек сова изви глас.„О, збогом, свете мрски, — о, збогом, жићу горки,У гробу тек је спас!"А одјек гором јечи:„У гробу тек је спас!...“

1894 г. Шабац