Нона

У врту манастираКорача бл'једа нона,А свјетли месец сјајеКроз осјенчене краје,Куд плачна ходи она.

„Умро је, благо мени,Милосник срца мога,А он ће анђео бити;Нећу да сузе лијем,Опет га љубит' смијем —Анђела, Боже, твога...”

И приђе икони ДјевеИ дивне диже очи —Света икона малаЧудним је сјајем сјала,Кроз сјенку тихе ноћи.

Па клече, скрсти руке — —А мирно и нечујноСамрт јој ступи ближе,Па густи вео дижеИ љубну лице бујно...