Бездан

БЕ3ДАН

Угаси се сунцеНа сред неба мога,Одлети ми махомЗемља испод нога!Падам, падам јазомВјековите ноћи,Да не гледам склопихОд ужаса очи.Је л истина ово,Ил' је сан пун ваја?Да ли гута менеЈаз без дна и краја?Сан ако је празан,О небеске моћи,Да га се отресемБуд'те м' у помоћи;Је л' истина, ондаДајте ми умр'јети,Душа бо је мојаНе може подн'јети.

18 Јула 1839.