Вилин прстен

Вилин прстен

Златан прстен кује вила,У њ укива камен драги,Који ваља Цариграда,Па га баца у то мореПрешироко, предубоко,Баца прстен а говори:„Ко изнесе златан прстенСа дна мора широкога,Са дна мора дубокога,Том ћу вила љуба бити! —"Ко у море заронио,Из њега се не враћао:Попило га сиње море;Појеле га морске рибе:Прстен оста' на дну мора,А у гори б'јела вила —На камену саморана. —