Молба потоку

МОЛБА ПОТОКУ

Поточићу, сребрнуКоји ваљаш водицу,Камичкима клопочућ'Кроз нијему шумицу,Као да јој шапућеш,Неку слатку тајницу,Колико се у тебиБјелих лица опрало!Колико се над тобомЉупких р'јечи казало!Колико ли крај тебеУсана целивало !И ја с' надах срећи тој,Дуго овдје чезнећи;Ну сни моји љубавиВећ с' одмичу бл'једећи,Већ весела пјесма миЗаи'јеми у несрећи.Ну молим те, поточе,Так' ти било водице,И расле ти вјечитоПа около ружице,И у теби љубавноОдс'јевале звјездице,Када моју дјевојкуАмо жеље довију,Да у теби огледаПламак својих очију,Или да жеђ угасиСвојих врелих прсију,Ти задржи, поточе,Њену слику љубљену,Да бар када дошетамНа воду ти студену,На том глатком зрцалуУгледам је снимљену.