Одлазак из Дубровника

ОДЛАЗАК ИЗ ДУБРОВНИКАс брода 10/8 1839

Ој у једра духај јаче,Духај, вјетре западњаче,Да што прије са погледаИшчезне миТај град кобни мојих дједа.Колико сам там' живиоВај! толико и цвилио;Не знам дана, ноћи теКад рећ' могох:Хвала Боже, славим те!Тамна магла сиротињстваЗакри сунце мог дјетињства,Те је често мајка милаГорке сузеУз кол'јевку моју лила.Кад порастох плане мениДух, са духом чин огњени;Ну свак уста истог махаДа побијеДух малога сиромаха.Које љубљах и над собомВратише ми љубав злобом;Један само, један није!Ну и тогаДалеко ми коб одније.Када другим свим људимаНајсјајнијим у сновимаЧаробно св памвт врти,Клијала јеУ мом духу мис'о смрти.Најпослије ал' засијаИ нада мном луч божија:Кан' анђелак с неба јаснаОбјави сеДуши мојој д'јева красна.Ох, како сам њу љубио!Како сам је вај љубио!Па и она превари ме,К'о сви другиЕт' и она остави ме.Проклет, проклет!... Духај јачеДухај, вјетре западњаче;Отисни ме у пучину,Да не кунемИ ја људе и дједину.