Она се удала?

ОНА СЕ УДАЛА?

Ха ха! то'л је тугаШто је љуто мори,И за коју мениТи, пријане, писаДа ће да ј' умори?

Шта ли сада велишЗа ту тужну вилу?Сва веља јој тугаСтопила се брзоДругоме у крилу!

Е па нека; евоЈа ћу даворитиПјесмицу јој пирну;А ти хтеј до р'јечцеЊој је доставити:

Хотјела си бисерИ камење драго;Давило ти грлоКад год ти он рукеОко врата саго?

Неспокојност свакиДан ти помутила,На узглављу твомеЦрна љубоморностСваке ноћи бдила!

Од удадбе мрскеРода не имала,Да отровна клицаНе би на свијетуЗа тобом остала!

Н'једна ти се надаНи жеља не збила;Вратило ти тугом,Мржњом и издајствомСве што заљубила!

Па кад сав тај чемерТи будеш испила,Још познават' нећешОнај, којим животМој си напојила.

30/6 1840.