Прво виђење

ПРВО ВИЂЕЊЕ(1/1 1838.)

Видјех д'јеву бајнуНад свим д'јевам' сјајну,И махом успламтих;Видјех само једном,А навјек упамтих.Румен јој се живаПо лицу проливаК'о бијелој зориКад пламеном њежнимНа истоку гори.Уснице јој глаткеОсм'јехом су слатке;Кад зе отварајуДва бисериа низаИза ружа с'јају.Власи се од златаВију до по врата,А зена је живаИскра сунца, којаПлавим небом плива.Танка ј' и високаДивна плаво-ока ;Прси у бјелиниНадмашају љиљанИ сн'јег на планини.У завоју такомКакав ће дух бити?Као чисто сунцеОн ће свијетлити,Да ли те, о милаЖена породила?Ил' си дух с облакаСишао да зас'јашУсред мога мрака?Откуд год ти била,Земња, рајска вила.Клањам ти се каоАнђелку животаКог ми је Бог дао.