Пјесников дух у љувави

ПЈЕСНИКОВ ДУХ У ЉУБАВИ

Зуј чујеш ли топла повјетарцаКад цвијетку спушта с' у њедарца?С њим се игра, лако га повија,Његовим се мирисом опија;То је, Маре, пјесников дух њежниКад се блажен у љубави њија.Чујеш л' олуј кад с облака дуне,И на земљу као гром се суне?Гњеван муње стреса с крила своји',Све обара што пред њиме стоји;То је, Маре, пјесников дух бујниКад за своју љубав се побоји.А видиш ли гдје к'о зв'језда сјајнаУз небеса лети сјенка бајна?Она нешто у наручју стеже,Под њом земља пјесмом се разлеже;Дух пјесников носи љубав своју,Да за вјечност песмама је веже.Вај! Видиш ли исту сјенку садаГдје с висина стрмоглаво пада?О земљу је звонко ударила,Зајекнула, па се угасила!Нема више пјесникова духа;Грлећ' љубав она г' угушила.

23/3 1840.