Очајна песма

Упиј се у мене загрљајем једним,Ко грозница тајна струји мојом крви,Крепко стегни моје тело, нек се смрви,И дај ми пољупце за којим жедним.

Као Хермес стари и с њим Афродита,Стопи се у мени страшћу твојом целом,Да сав изнемогнем под витким ти телом,И да душа моја најзад буде сита...

Кад помислим, драга, да ће доћи времеКад за мене неће постојати жена,Кад ће чула моја редом да занеме,И страсти да прођу као дим и пена,

А да ће, још увек, покрај мене свудаБити месечине под којом се жуди,И младих срдаца што стварају чуда,И жена што воле, и вољених људи,

Вриснуо бих, драга, рикнуо бих тадаКао бик погођен зрном посред челаШто у напорима узалудним падаДок из њега бије крв црна и врела...

Упиј се у мене загрљајем једним,Ко грозница тајна струји мојом крви,Крепко стегни моје тело, нек се смрви,И дај ми пољупце за којима жедним...