Силно задовољство

Ја имам часова дугог очајања,Безнадежне туге, обмана и јада;Ја имам часова кад се слатко сањаИ пожудно жели и блажено страда.

Ја имам часове чедне, кротке, смерне ...Кад чистотом трепте мисли моје младе,И у мојој души, побожне и верне,Зашуморе химне, похвале, и наде.

Јест, душа је моја ко кутије старе,Што у светом храму на довратку стоје,Где пролазник сваки спушта скромне дареЗа смирене свеце и за ближње своје.

Поколење свако, велику ил' малу,Спустило је у њу милостињу коју,Љубав или мржњу, погрду ил' хвалу,Осмех или отров и жаоку своју.

Сад кроз жиле моје струје крви разне,Ја ропћем и певам, ја кунем и славим,И корачам смело, без страха од казне,Кривудавом стазом и путима правим!

Очајање, туга, беда? Празне речи!Кад на земљи више нема моћи теДа у мојој души помути ил' спречиСилно задовољство, осећати све!