Крајње куће

Кућице белеНа крају селаМале и неугледне...Ту где је оскудицаСвоје гнездо сплелаИ природа је неправедна билаПа им лепоте одрекла своје:Бедни кућерци стојеИ гледе, гледе целога века —Докле пролеће негде блиста —Како из јама и јендекаКоприва расте, коров листа,Биљка презреног сиромашког крајаА мирисом их горким запаја —Њих што свој терет сносе и ћуте,Дивља, опора душа апте и кукуте.

22. VI 1923.