Март (2)

Време кад врба листа и мацаКрај мутних бара и јендека...

По селу свуд се петли распевали, —Чује се негде жалостива блекаМалих јагањацаКо̑ плач детињи.

Сунце па земљу топле зраке баца —Ударила је трава, листа зова,Врапци галаме око живог плота...

Ја слушам вреву тих гласоваПробуђеног живота...Сваког пролећа тако...

Ал ће и то проћи...Једном ће доћиСмрт мојих чула̑,Кидање плотских веза, час расула,Кад ће за мене све то ишчезнутиИ ништа нећу видети ни чути.Од свег обиља тих лепота,Кад благи дани ославе,Ја ћу примити поврх мога хумаУдео мртвих: зелен бусен траве.