Посета (Милета Јакшић)

ПОСЕТАХоди моје злато, цича стеже,Дркћу звезде, ти'о Север пири,Стражарев се ноћни рог разлеже,Пуста, хладна зимска ноћ се шири.

Твоју косу бело иње китиСтрепиш, стојиш тако неодважно —ја ћу дахом иње отопитиИ згрејати твоје лице влажно.

И причаћу бриге своме златуА ти мени стрепње, младе ране —Све док терет у тихом шапатуНа пољупцу немом не издане.