Пролази живот

Ветар је задње лишће разно̑,Мраз га поскидо̑ љут:Грање је голо, црно, празно,Го̑ је на џбуну прут.

Мртвим је лишћем засејалаЗима напуштен врт,Гробна тишина ту је палаГде ћути жута смрт.

Ко гробница је моја соба,Тишти ме ниски свод —Мир је... у миру глува добаЈа чујем неки ход:

Мистично шуме тихи звуци,Тајанствен куца сат,Бију часови и тренуци,Минута неми бат.

Шапће поворка тужна њина,Пуни ми узан круг,Шапат им слушам ја, тишина,Немили, ћутљив друг.

О, дани, дани, друзи лошиШто гасе моју крв —О, време што ми срце трошиИ гризе га ко̑ црв...