Јесење јутро (Милета Јакшић)

ЈЕСЕЊЕ ЈУТРОВедро јутро јарко сунце носи,Мислиш, часком јесен се притаји,Џбуње трепти у ноћашњој роси,Бистра кап се на увелку сјаји.

Стоји шума ко увела кита,Неми, вене од потајна јада,Кроз долину златан поток хита,Боно лишће и без ветра пада,

Па шапуће међу собом немо,Када тихо с дрвета полети:— Дивна јутра! Хајде да умремо!У том сјају слатко је умрети!..