У ноћи (Милорад Шимић)

Ноћ је пуста; тешка тишинаРазлила се са висинаПо далеком видокругу.Где су звезде? Месец где ли?Срцу лакше, па ми вели:„Та и небо зна за тугу!”

Муња кресне из даљине;По гдекад ме ветар шине,Па ми лице кишом кваси.Срце бије све то јаче.„Видиш”, вели, „јеца, плаче —„Ето сузе и уздаси!”

Јесте, јесте, бедни друже,И небеса к’о да тужеНо је л’ твоја туга иста? —Чекај, сутра за уранкаКазаће ти — осмех данка,На истоку кад заблиста!