Јадна мила

IЖурно мома с воде хита:момче приђе, иште воде.Напило се, оком прати,куд стидљива мома оде.

Плашљиво је момче пита:куда журиш, куд већ оде?Ал ја ћу те дочекати,када сутра пођеш с воде!

IIИ чим вече које дође,веселије пева Мила,руменија ј’, чисто није,која ’но је досад била.

Ал к’о љубав чиста ко ће?На води је скоро била,драги дома допрати је,па је сретна, сретна Мила.

IIIСвако вече, к’о да не сме,у башту се краде цвећуи тицама својим Милапа им прича своју срећу.

А тичице крећу песмепа казују њену срећуи певају: да је Миланајдивнији цвет у цвећу.

IVШто је тако тужна Мила,што у башту данас неће?Тичице је изгледаје,Изгледа је шарно цвеће.

На води је данас била,на груд’ма јој мирис-цвеће —свену цвеће, груди знају:он је болан, устат’ неће!

VДанак бега, сунце пада,а зраци му љубе сузе,што низ лице лепој Милиу криоце спуштају се.

Са сунцем јој седа нада,у гроб снови спуштају се —ког су данас сахранили,тог не дижу више сузе.

VIЗашто тако тужно све јеу баштици Миле мале,па и тице зашто нисујош вечерас запојале?

Кад су јуче чекале јепа весело запојале —у гроб хладни носили сумртво тело цуре мале.