АЛИ МОМИМ...

Ево мене опет овдеСа гудилом и гуслама,Да загудии, браћо мила,Да запевам опет вама.У кога је врело срце,У кога је чиста душа:Учиниће себи кривоАко не ће да ме слуша.Спеваћу вам једну ретку,Истиниту приповетку:Како љубља лепа булаФериз-агу од Стамбула,Како ли је лудовалоЗа Фатимом младо Туре...Али најпре, с допупштењемНапићу се из чутуре.

Месечина... нојца тија —Не мож' бити дивотнија!Султан — месец, благо њему!Пружио се у харему,Око њега буле бајне,Златокосе звезде сјајне.Ал' и тамо у баштициСеди једна була дивна.Була дивна, була млада,Ал' је врло жалостивна;Немо седи лепа булаКрај румена вита ђула,Уздишући драгог чека,Да јој дође из далекаНа недарца њена мека,Да јој гукне коју речцу,Што из врела срца цури...Али, молим, да погледам,Да л' још има у чутури.

Седи булаПоред ђула,Нити види, нити чујеКако једно младо ТуреНа вратима прислушкује.Кад се билоУверило,Да у врту никог нема,До једине оне дивне,Лепе буле жалостивне,Отворио вратаоца,Те дивотној були јури...Али, молим, да погледамДа л' још има у чутури.

Само један тили тренут,А Туре је тамо веће,Жедно Туре, шарен-лепирПало је па мирис-цвеће:На усташца замедљанаБело-грле оне буле.Ао среће, што су пољубТек шарене каде чуле!Да је други неко чуо,Наопако!Ал' овако —Нит' се млада була плаши,Нит' се Туре кући жури...Али, молим, да погледамДа л' још има у чутури.

Кад се ТуреСа усташца они рујни,Кад се билоОд пољуба, од нечујни:Онда стаде да беседиОд Стамбула младој цури...С опроштењем, не знам даље:Нема више у чутури.

Comentarios