ДАВНО МИ ВЕЋ СРЦЕ...

ДАВНО МИ ВЕЋ СРЦЕ...

Давно ми већ срцеДавно нешто слути;Огорчење све веће јеСве се већма мути.

Облаци су тешки,Облаци су густи;Отворе ли те аждајеУжасне чељусти:

Засевнуће муњеЗатутња ће громи,Земља ће се да затресеА небо да ломи.

Дигнуће се вихар,Добра бити не ће, —Као плеву, у ништавостПрестоле разнеће.

Дигнуће се рајаПротив зулумћара,Истргнуће крвопилцаДобра си ханџара.

Закликтаће храбро:Стан', дупмане клети!Смрт свакоме, који нашојНародности прети.

Нек га нема више,Ко нам језик гази,Ко нам неда напред иђиНа просветној стази.

Нек га нема више,Ко нам име црни,А права извојеванаСве већма нам крни!

Ил' ни тебе вишеНека нема, роде:Без језика, народностиЧасти и слободе!