МАЛОМ МИРКУ

МАЛОМ МИРКУСИНУ ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА

На трпезиОкићенојКрај лаки пехара,РемицимаИсплетенаЧутура је стара.

Чутура јеСеди Турчин,— Истина је права —Ремик му јеДуга чалмаЗаклопац му глава.

Да се СрбинСа ТурчиномНе може да слаже,Тако мислим,То не требаНико да вам каже.

Па за то је,Што је побраШију му заврн'о,Испод шијеЛепа крвцаВино тече црно.

Мрку крвцуУ пехареРадосно лијемо,Па у здрављеСрпског родаСлатко ју пијемо.

Из колевкеМали МиркоОчима нас пита:Шта му радиМили бабоШта ли браца Мита?

Ништа друго,Лепи крине,Само што пијемо!Црну четуНаших јадаДа сада разбијемо.

Та у бојуКлетог жићаСтари смо јунаци,Ове ранеНа срдашцуБорења су знаци.

Још данас сиЗелен листак,Без икаквих жеља,Још данас сиБез љубавиИ непријатеља.

Преживиш лиНеколикоЗлокобних година,Знаћеш ондаДа на светуМало је милина.

Не ћеш набратОд радостиНи китацу цвећа,А за тобомДолазићеЧета од несрећа.

Ударе лиНа тебекаНевоље и јади —Не плаши сеВећ гусле сиОд јавора згради.

Мило-љупкоТек твоја ћеДа запева душа:Е славуј јеТеби бабоМајка ти је ружа!