МИЛО ЗА ДРАГО

МИЛО ЗА ДРАГО

Груди су ми недогледно море,У мору је шкољка срце моје,А у шкољци благо големо је!

Па за што ме? зашт' ни сада не ћеш?Та у њојзи све што има благаСве ћу теби дати, дево драга!

Драги камен, сићано бисерјеОко врата ти ми, лане, носи,Ти се с њиме дичи и поноси!

Па зар теби све благо да дадем?Да ми срце, што певати жуди,Да ми празно остане у груди?

Лудо реко! Пуно бити мора:Та срце је прво више свега!Што си мени за бисерје дала:Сузама ћу да препуним њега!