НА ВЕНЧАЊУ

Ено кума дебелога,Ено витог ђувегије!Весело му око сева,Ведро му се лице смије.

Ено лепе јенђибуле,Ено младе невестице!Црне очи... црне власиКао перје гавран-тице.

Трепавице к'о мастило,Меке руке к'о хартија...Од радости, од милотеНе зна што ће ђувегија.

Жива мисли сву будућностПред себе му верно створи...Ал' му црно око сева,Ал' му плахо срце гори!

И заиста! није шалаЂувегија љубљен бити,Цветак неомирисаниНа срце си пригрлити.

Шећер уста... меке груди...Да сретан си ђувегио!Но ја ипак — веруј мени —Радије би чауш био.

Е млађаном, занесеномДок се с твојом љубиш цуром,Дотле ти се мудар чаушГрли, љуби са чутуром.

А у црно наше доба,Де су ретке добре воље,Ја би рек'о, да је виноОд девојке много боље.

Comentarios