ПРИ РАСТАНКУ

Избриши ми успоменуИз срдашца твог,Не сећај се, преклињем теНи имена мог.

Та сећање на менека,Дивотанче, знај,Би сунашца твоје срећеПогасило сјај.

А ја не ћу, да са менеЦрн ти буде век,Да са мене твоје сунцеЗађе на увек.

А однесе л' мене, душо,Суђење ма куд,Сећаћу се узоритеСлике твоје свуд!

Кроз суморне облачинеЖивовања мог,Грејаће ме врело срцеЦрна ока твог.

А што моје срце тебиЗажелети зна,Све је: да ми будеш сретнаКо несретан ја!

Comentarios