СРЦЕ

СРЦЕ

Живи пламе, тврди каме,Човечанства благосове,Човечанства црна клетво,Штоно језик срцем зове!Како ли ћу тебе знати,Мада црви, опевата?

Ил' си башта цветошарнаНад којом се зора смије,Док славујак чистог миљаСетно-тужне песме вије?Ил' кутија ти си малаУ коју је нада пала,Што се из сна онда буди,Кад нам беда пара груди?Ил' пећина ти си живаОд осветни, од арслана,Што се свагде гњевно будеНа звектање јатагана?Та у теби кипи жеља,Што небеске звезде стреља,У теби је љубав врелаПрема роду, према моми;

Прот мрскога душманинаИз тебе се дижу громи;У теби је нада света,Од лудила што нас чуваКад невоље вихар дува.У теби је сажалење,Убав цветак жргве, вере;Успомена, што ју душаНа утеху себи бере.У теби су дивне песме,Што се оре међу цветом,Што се оре међ звекетомГадарина, јатагана,На бојишту од мегдана!

Живи пламе, тврди каме,Човечанства благосове,Човечанства црна клетво,Штоно језик срцем зове!Како ли ћу тебе знати,Мала црви, опеватн?

Ил' си вулкан, што на светлеНа божије дворе пљујеш?Ил' си змија савијена,Што уздахом ваздух трујеш?Ил' си море недовидно,Де авети страшне пловеИ јакрепе бесне ловеКа орлови голубове?Ил' подземни пако ти си,Кам' још мис'о није стигла,А у паклу од враговаСтраховито коло игра?Та у теби сикће лажи,Што отрован језик плази,У теби су, ао дробе!Потварања, жуте злобе,Пакост, раздор и издаја —Седмоглава клет-аждаја.У теби је мржња многа,Покор, клетва и неслога,Зломишљеност, крвожеђа...Али ко ће све да ређа?Та у теби сви су греси,Што их црни ђаво смеси!

Да силно си, парче меса!Од анђела ствараш беса,Од просјака ствараш краља,Тешке ланце од сабаља;Од крвавог разбојникаТи нам рађаш мученика:А мало си, једно тичеМогло би те прогутати...Живи пламе, тврди камеНе могу те опевати!