Кад цикне шара... (Осман Ђикић)

Кад цикне шара и убојни мачиОбоје крвљу кршно ст’јење твоје,О, тада, тада и ја ћу се таћиБалчака св’јетле димискије своје.

Ал’ прости мајко, домовино мила,Прва је жртва, што од мене мрије:— Син срца твога, ког си одгојилаНа срам и жалост кршева твојије’!