Моје сузе (Осман Ђикић)

МОЈЕ СУЗЕТи плачеш, славују мили,За сунцем благога маја,За цв’јетцим мирисне руже,За густим сјенкама гаја!

Ал’ уздах и суза врела,Што на твом оку блиста,Пресахнут’ врло ће брзо,К’о мајска росица чиста.

Јер ти ћеш на лаки’ крили’Пучином винут’ се зрака,И опет крајеве наћи,Гдје цвјета ружица слатка.

Гдје бисер-поток се блиста,И зефир мирисни пири,Природа гдје се ц’јелаРаскошјем весело шири.

Ал’ горке и вреле сузе,Из ока, што мојег’ цуре,Ни сунце утрти неће,Ни љуте студене буре.