Ехо

Риче ли зв’јер сред шуме глухе,Труби ли рог, ил’ грми гром,Ил пјева дјева у миљу свомКроз густи луг:Свој отклик родиш кроз ваздух пустиНа сваки звук.

Ти пазиш громовни тресак,Глас буре и валова,И шаљеш гласа новаКроз хаос св’јета,Ал’ теби одзива нема... ТакоИ ти, појета.