Песнику (Пушкин)

Песниче, не цени љубав пу̑чког хука!Заносних похвала брз ће проћи рој,Чућеш ми̑сли̑ глупог, смех бесћутног пука,Алʼ ти буди миран, озбиљан и свој.

Ти си цар: са̑м живи! Слободних одлука,Иди куд слободни води разум твој,Усавршујући драг умишљај свој,Подвигу не тражећʼ награда̑ од пука.

Оне су у теби. Сам си себи суд,Оштрије од свију ценићеш свој труд.Је лʼ ти он повољан, строги уметниче?

Повољан? Тад пусти да га руља псује,Да ти свети огањ на олтару пљујеИ лудошћу дечјом да ти престо миче.