Тица

​Ни работе, нити трудаТица мала нема,Вече дође — она мирноУ свом гњезду дрема.

​Ноћ спокојно сву проспава,А кад зора сване,Тад се тица мала дигне,Па појати стане.

​За пролећем бајним, милим,Лето врело прође,После њега позна јесенС непогодом дође.

​Човек тада трпет’ мора,Ал’ тица на страни,У пролећу друге земље,За зиму не брани.