Увелак

Преврћући прашну књигу нађоСув увелак, заборављен ту,И гле! чудна, необична маштаИспуни ми душу моју сву!

​Де је, кад је, колико је цвао?Ког пролећа? — Де је онај врт?Је лʼ га страна илʼ позната рукаУзабрала? — Шта му значи смрт?

​Зашт’ је овде? Какав ли је спомен?Да ли тужног од растанка ког?Илʼ састанка — часа злаћанога? —Илʼ је с гроба? — Сам би знао Бог!

​Да лʼ он живи? — да ли она живи? —Куд ли и’ је забацио свет?…Илʼ су већем увенули давно,К’о увелак — овај суви цвет? —