Mlađahte divice ter vile gizdave

Mlađahte divice ter vile gizdave,uresiv njih lice, same se proslave,najliše ke tuže krozi zlate strileke ih su do duše u prsi ranile.I koja usiše u suzah skroveno,5a srcem uzdiše plamenkom ljuveno,još oči nje ođe pokoj i mirni san,jur ki jo' ne dođe priza svu noć i dan.Ter bude brez mista tom iskrom goreći,kojzi još nî višta ni ju zna izreći;10čudi se u sebi, toj smisliv živin'je:"Ovoj mi prî ne bi od srca želin'je!"Er ličce problidi, povrgši oholas,a lipim zavidi od kojih slove glas.Taj mimo sve ine s jutra rani zorom,15prî ner sunce sine s istoka nad gorom.Ruci nje pribile i rajsko još licehladkom se nadile od bistre vodice;zatim zlatne vlase prihitro raspravii, vrgš' ih niza se u svilan trak stavi.20Okol glave sama rusu kosu svivšia svitla dva prama niz lica pustivši,svoj pozor gizda pun nad vodu nadazreter liso jak paun tuj sva se obazre.Izide tuj hrlo na svital nje prozor,25kažući sve grlo i gizdav svoj pozor;ter koga tuj zgleda, kad lice na nj svrne,stvori ga od leda, da srcem vas strne.Gorko ga prostrili s porazom ljuvenim,vas svoj vik da cvili srdačcem ranjenim;30i sam tuj da neće, bude t' mu usiloshvalit ju odveće, za dobit nje milos.