O kruno pridraga, biserni moj cvite

O kruno pridraga, biserni moj cvite,ljubav me primaga da umrem krozi te.Tijem ne htij zamirat, ar oči utičutve gizde pozirat kojim se vas diču.Ni mi htij zabavit, molim te za milos,5sluga se tvoj pravit, zač mi je usilos,pokle mi s', gospoje, u prseh mojih stril,i duše još moje ti s', vilo, veći dil.Ar meu svim vilama i meu sva još dobragospođa s' ti sama me srce ku obra;10ni pomnjim za ino na saj svit što viđuneg tebi jedino u milos da priđu.Nis' tvrđa kamena, nit može toj biti,gdi s', vilo, ljubljena, da nećeš ljubiti;najliše ki t' mlados s životom dariva15na svaku tvu rados vik da ti vas biva.A uzrok tomu bi tva lipos, sunačce,ku velmi obljubi me želno srdačce;ar ljubav tolika hitro ga pritvori,anđelska tva slika da na njem sva gori.20Tebi me još izda ter u hip on svezas kripostju jur zvizda od tretjih nebesa,da uze ljuvene, dokle na svit hodim,ne zdriješim ja s mene, ni jej se slobodim.Smiljeno cić toga ja t' se ću pomolit,25vrh mene svim tvoga ne htij se oholit;reci se da s' moja, za bijelo tve lice,jur moja gospoja, a ja tvoj, ružice.A mnom se neć stidit meu vile gizdave,nu ti će zavidit cić hvale i slave,30na svakom vesel'ju u pjesneh gdi sloveš,za gizdu još vel'ju kruna se svim zoveš.Svemu je svrha smrt, nu samo slavan glasne može nigdar strt, ar nad njim ne ima vlas.Krostoj se ć mnom, vilo, vrhu svih dičiti,35istom me jur milo htij k sebi primiti;a plaću ja inu za moj trud ne prosimneg tebe jedinu u prseh ku nosim.