Gdi možem da poju, cvileći srdačcem

Gdi možem da poju, cvileći srdačcem,zgledaje gospoju s bisernim vinačcem,a ne smim njo' reći, da mi ki ne zazre,milos nje želeći kako mi život mre.Još ne znah istinom ki ljubav trud ima5i kojim načinom suzi se očima,dokle ne bîh vidil oči nje s obrazom,prid kim sam ublidil jak cvitak prid mrazom.Od toga još doba, staviv svu kripko moć,kako se podoba slidim ju dan i noć,10u srcu jedinom s pogledom mislećida s dobrim načinom budem se nje reći,reć sve dni nje sluga virniji ner grlica,ka zgubiv jur druga puna je tužica.Nu sčekav misto toj, podobno k vrimenu,15ne mogoh skazat joj tu ljubav skrovenu.Evo se sad čudim da možem odolit,gdi gledam i žudim, a ne smim nje molit.Da ve mi tač ne da želiti nje liceu kom se zrak gleda nebeske danice!20