Gizdava ma kruno mojojzi mladosti

Gizdava ma kruno mojojzi mladosti,Ka mi da napuno sve trudne žalosti,Molim te cić tvoga priročna zazoraI meni vičnoga od mnozih prikora,

Jur kad sam meu družbu, ne čin' da tko reče: 5Ono ki za službu blido lice steče,Ono ki je taman u sreći čemernoj,Ar dvori sve zaman toj kruni bisernoj,

Ono ki dan i noć gospoju služećiZgubil je svaku moć i oči suzeći. 10Tamna mu još šmrca odveće omiliS uzdahom iz srca da veće ne cvili.

Rečenje bez mene još veće usčine,Gdi život moj vene i služba ma gine,Krostoj svim govore, smrtno je zgrišenje, 15Neharnu ki dvore, ar gube služenje.

Er takoj, divice, kej svudi jes slavaNi zakon tužice za službu da dava.Krostoj te ja molim, izvrsna ma hvalo,Da se tač ne bolim, smiri me dai malo.20