Звезда (Сокољанин)

Крену једна звезда преко неба плава,Нити звук се зачу, нити лахор пирну,Тиха поноћ сања, не шумори трава,Вечни покој веје кроз долину мирну.

Куда оде звезда сетом обузета?Да ли бездна тавна вечно прогута је?Не! Гледећ’ неправду овог злобног света,Оде, да над другим веселије сјаје.