Болнице

Болнице

Живот нам се од грма до грма вуче,и велике дашчаре црне ко злобаводе нас кроз алеје свеле;велика једна, страшна сеобасавести, што се од гроба до гробатихим јецајем селе.

Чекамо да сунце гнездо свијеивицом паклене провалије,и у ветру мислимо: који ће бити задњикроз неколико сати?И небом се нижу шарени плакатикао на великој јавној радњи.

Човек је залутао,и светиње му пожар прогутао.

Залуд смо веру у помоћ звали;наша су тела широки канали,и њима жуте болнице плове.(О, ко ће нам донети гранчице маслинове?)

Заборавили смо постати творци,велики, слободно ткачи.У нашој сивој покислој поворци,сви смо само ситни подражавачи...

Вуку се друмом болнице са смрадом,и видимо их свуда,у себи, у сну, у молитви,у облаку над градом...

Завоји... крв... штаке...и жуте, злобне, велике бараке.