Празник пораза

Празник пораза

Пређимо са кукањем преко свих наших стаза,данас је празник пораза.

И немоћ је део наше душе каткад, наше својствокоје нам доноси зла, суза, понижења,и са очајем и грехом сачињава тројствокоје нам, истина, не пружа спасења -

али је дубоко наше, наше, наше.

Сви ми давно већ горчину немоћи знамои славимо је данас са дивљим бесомкао што дрхтимо над врелим, загрејаним месомжена, у сутоне бешумне, тајанственекада плачу од страсти девојке и жене...

Сви смо ми, некад, главу склањалиу мирисне букете античких вазакад нас издаде она о којој смо сањали.И то беше дан првог пораза.А после тога редом се брзо низахусрамоте што нас, немоћне стизахупосле великих, страшних потреса.

И кроз поколења, кроз нараштаје,кроз прошлост и будућност,ко давно умрле звезде сјај кад данас сјаје,

ко једна чемерна могућност,провлачимо се до данас преко свих језа -и прелазимо јауком преко стаза,данас, на дан празника пораза...