Душа свемира

Разделите се у све регионеСа свете гозбе те,Разнесите се кроз најближе зонеИ ведри испун’те Све!

Лебдите већ кроз безмерне даљинеКô блажен божји санИ зрачите међ звездане светињеКроз простор обасјан.

Погон’те се ви, рој моћних комета,У све, све даљи кут,И нек лабиринт сунаца и планетаПресеца ваш пут.

Творачки млади жудно се машатеЗа звезда још нестворен свет,Да оживљеним и све живљим датеОдмерен складни лет.

У завитланим кружећ просторимаНосите вео пун менаИ чврсте облике режете у свимаГробницама стена.

Све те́жи божанским охрабрењемДа премаши свој мах,Јалова вода за оплођењем,За живљењем сваки прах.

Љубавном борбом разгоњенеНоћи су влаге и дим,Већ рајске даљине зажаренеБлистају шаром свим.

Да благу светлост гледа покреће сеБића многоликих шарИ ви са срећних доља дивите сеКô први људски пар.

Но брзо се гасе бескрајна стремљењаБлаженим погледом —И с хвалом се враћа лепота живљењаСвемирском дому свом.