Мајка српскога јунака

Мајка жељка сина ВељкаС поља Косова;

Жељкује га и страхује,Ноћи не спава.

Сама га је опремила, —Што га жељкује?

А знала је куд га шаље, —Па што страхује?

Јер је мајка, није камен,За то жељкује;

А синак јој млад и зелен,За то страхује.

Алʼ ево ти старој мајциДо три гласника:

Прво стиже соко птица:„Зачео се бој.”

Друго птица кукавица:„Рањен синак твој.”

Трећа птица голубица:„Издахно је већ.”

„Станʼте, птице!”, вели њимаМајка Вељкова,

„Хоће лʼ узбитʼ душманинаСрпске деснице!

Хоће лʼ образ осветлатиСложне делије?

​Три гласника одлетеше,Ништа не зборе.

​А мајка се Богу молиСву ноћ до зоре.

​Ноћ трајала пет стотинаДугих година; —

​Мили Боже, је лʼ ти стиглаЊена молитва!