„Српска војска приближује се Косову”

Од Косова до КосоваПет стотина лета; —Свршује се она борба.Давно започета.

А век веку довикујеШта је мука љута:Векови се загрлилиДа нам кажу пута.

„На Косово, на Косово!”Оре им се клици, —„Не клоните, соколови,Стари мученици!”

Са Авале, са ЛовћенаЈедна труба труби, —Авала се приближујеДа Ловћен пољуби;

Ловћен увек спреман да јојНа сусрет корачи,На Косову, на Косову,Ту ћеду се наћи.

Није Ловћен, ни Авала,— У њих срца нема —Братац брату руке пружаИ загрљај спрема.

Чују браћа како горкоОчајници пиште; —На Косову, на Косову,Ту им је рочиште.

И сад ће се на КосовуВојска да причести,Ал’ је црква СамодрежаСад у нашој свести.

Ту ће сада да се згазеЗмије и јакрепи, —Ту ће сунце да се роди— Аој, санче лепи!

Ако јʼ санак, — леп је санак,Свет некʼ му се диви…Векови нам дугуједуДа тај сан оживи.