Еј, несрећо...

Е ј, несрећо земљо,ти блудницо светска,пунија си греханего што си песка.

Та то нису горе,то планине нисушто се тамо модреу големом низу;

већ маснице то сутвога грешног тела,бог је тебе шибôза прецрна дела.

Летећи по светуу мукама љутим,маснице си гнојемнагнојила жутим;маснице су многопримамиле псето,да ти лижу тело,рањаво, проклето.

Они лижу твојескупоцено блато,лижући се теше:то је, веле, злато.

Еј, несрећо земљо,ти блудницо светска,пунија си греха,него што си песка.