Еј, ропски свете!

Еј, ропски свете!куда ћу побећи с образа твога,с образа твога трпежљивога?да пропаднем у земљуод љуте срамоте са твоје грехоте?Ил' у небо да скачем?У небо?Та ту је текнајропскије блаженствоблажених робова,највећа самовоља —Бог!А небо?Небо је самоугнута стопа господа бога,њоме да згњечи самртног робадо последњег дроба.А што се дигло тако високо,то би да види, па да уживакако се робљепревија, кида.Еј, ропски свете, под отим небом!еј, звездице сјајне,штрецави жуљеви на божој стопи!Ваљда кроз вас пробицикут и вапај мученички,па кроз свако тако процикнуто местопровиру знаци божје милоститанко, штедљиво, као што владари на земљиколајне деле,колајне сјајне и речи лепетеби, ропски свете!