Збогом, дико! писаћу ти...

Збогом, дико! писаћу ти,Небо ми је листак ведри,По његови плави недриДушо моја, писаћу ти.

У мени се Вулкан будиИз њега се пламен дижеПа по небу речи пишеИз препуни моји груди.

А да речи нико не знаЛист ћу плавом обавити,Месец ће му печат бити,Месечина ноша нежна.

То те писмо навек чекаТа чека те сваке зоре,Звезде бледе већ од мореЧекајући на тебека.

Окићена ко невеста,Да из зоре сванеш бледе,Да га прођеш ко од беде —Па се чиниш и невешта.