Москви

Опростимо се, мили граде,Матушко Москво, сад праштај!Ал’ не, опрости, сваки знаде,Да ово није опроштај!

Ми полазимо, ал’ нек идеИ Москва с нама један пут,И браћа наша нек је видеКад отворимо своју груд.

И наша нека види земљаСловенског братства живи знак!Нек разаспу кубета КремљаПо западу источни зрак!

И браћа наша нек познадуМатушку — не матушку, не! —Ђевушку Москву нову, младу,А млад је Словен женик ње.

Ђевушку Москву младу, нову,Ту финик-тицу на север:По загрљају пламеновуМразовне зиме жарку ћер.

Нек узор буде свог другара,Словену узор да је свет:И он из гара никне стараУ слађи лет, у млађи свет!

Свати се крећу, ал’ нек идеИ нева с њима један пут,И браћа наша нек је видеКад отворимо своју груд.

Кад засине са златних лавраНаш посвећени пољубац,Што већ и сада надаслављаЗемаља наших порубац.

Младенци могу срећни битиУ браку, једно другом стуб,Ал’ на век ће им срце битиНа први кад се сете љуб.

Опростимо се, мили граде,Матушко Москво, сад праштај! —Ал’ не, опрости, сваки знаде,Да ово није опроштај!