Сад на срцу

Бритким ножем љуте страстиСрце си ми узорала,По њим сеје ситне сластиТугујућа ружа мала.Пригнула се срцу моме,По њиме се тужно ломеЊена росна миришчад?Нек се прима цветак цвету,Нек мирише целом светуДивно семе, диван сад.

И славуј је опазио,Ди му драга за мном тужи,Туговат’ је долазио,Да не чини жао ружи;По срцу, по свакој браздиСеје семе, сеје сласти,Тужне сласти, слатки јад,Нек се прима цветак цвету,Нек мирише целом светуДивно семе, диван сад.

Ја те питам: душо, рано,Да л’ и тебе туга пара?А ти ћутиш — око самоЗрацима ме разговара;Облак ти се лицу прима,Пунан рујним пољубцима,Нуди кишу, пољубчад,Нек се прима цветак цвету,Нек мирише целом светуДивно семе, диван сад.

Бритким ножем љуте страстиСрце си ми узорала,По њим сејеш ситне сласти,Пољубаца зрна мала.Још из срца ружа клија,Славујска се песма њијаУз пољубца рујан влат,Нек се прима цветак цвету,Нек мирише целом светуДивно семе, диван сад.