Љубавна гуја

Неисказан још останеисказани јад,неисказано доста,што боли теке сад.

И хтедох ти га рећи,ал' реч ми застаде,с пољупцима се твојимна усти' састаде.

А пољубац се свијасве један до другог,румена, зрачна змијаживота руменог.

На усти' мојих лежи,на својој пећини,сунча се на сунашцу,твог ока врућини.Ој, сунце моје јарко,мој сјајни злотворе!Ој, гујо сунчанарко,мој слатки отрове!

Ал' неста среће лепе,суначац оде мој,сад гуја моја зебеу ноћи студеној.

Па мора гуја пустада тражи врућину,завукла се у уста,у своју пећину.

дубоко гуја пану,баш усред срца мог,ту гризе грдну рануживота грехотног.

Вије се у округу,сећа ми слабу моћна љубав и на тугу,на сунце и на ноћ.Ал' неисказан останеисказани јад,неисказано доста,што боли теке сад.