Ktje mi se njekada i bi me žuđen'je

Ktje mi se njekada i bi me žuđen'je,u srcu mom sada drugo je hotjen'je.S pameti stajem se, ter kteći što trudih,prem svasma kajem se, i što ufah i žudih.Ljubav me i lipos pod svoju vlas stavi,razložna nu kripos tej sile me izbavi,slobodi me i uze, u koj se samohoćzapletoh; na suze kad ne mnjah njome doć,kad ličce rumeno bes sumnje pozirah,u kom sve ljuveno blaženstvo zamirah,a srce jadovno puno nemilostistojaše pripravno za dat mi žalosti.Slobodu sad slavim pojući u vas glas,ljubavi, a pravim, tva minu svasma vlas;ognjene tve strile zaman su, ke tratiš;njegda su ranile, slavu istom sad kratiš.