Ljubavi ljepša vil; neg je zrak sunčani

Ljubavi ljepša vil; neg je zrak sunčanipod nebom vik vidil, srdačce me rani:nje ures izbrani, zlati pram kosi,prilike komu nî, svim srce zanosi;a lišcem koe nosi jak anđel zgar s nebes,uzdišu kim mnozi, zatravil mene jes;a ne vim, koja čes može me izvidat,ako mi nje ures ne bude lika dat.Ljubavi, tvoj stril zlat spravi k njoj ognjeni,ako ona bude stat nemila proć meni;er razlog nijedan nî, da jedan suze trekros plamen ljuveni, a drugi vesel gre.Ma tko je da ne mre želeći ljuveno,anđelsko kad pozre nje lice rumeno?Tako je suđeno, toj hoće višnja moć,da za njom skroveno svak gori dan i noć,da vajmeh nije moć nigdar mir prijatineg u ognju, ili hoć ili neć, stojati,nego li plakati, ljubavi, i tvu vlasna pomoć vik zvati, ma gluhu na moj glas.